О књизи: 1995. / Фридрих Горенштајн се прославио и стекао књижевну репутацију јуна 1964. године, када је изашао број Младости у којем је објављена прича” Кућа са куполом" Долазак новог уметника бар мало мења овај свет, помаже човеку да постане природнији, односно слободнији, што, нажалост, не значи увек и срећнији. Чинило се да је озбиљан и безусловни успех првобитне публикације претпостављао наредне, али се то није догодило. Животне прилике у то време стајале су као празан зид између писца и читалаца и натерале га да на крају напусти нашу земљу. Међутим, све до средине 70-их његово име се повремено могло наћи на 16. страници Књижевних новина у „Клубу 12 столица”; Сећам се приче о човеку који се осећао кривим када су га вређали и тукли. Управо осећање кривице, а не само уметнички дар, повезује Ф. Горенштајна са аскетизмом његових претходника у књижевности, са великом и тужном традицијом руског истинољубља. То се потврђивало почев од касних осамдесетих, када нам се вратило име писца, а сваки предмет који је вратио заузимао је снажно место у центру пажње јавности. Треба само поменути роман „Помирење“, објављен у нашем часопису, есеј „Мој Чехов“, драму „Спор о Достојевском“, романе „Псалам“ и „Креветно место“. И још нешто. Било би неправедно не говорити о „присутности“ Ф. Горенштајна у биоскопу, не баш дугом, али значајном – написао је, заједно са Андрејем Тарковским, сценарио за филм „Соларис“, заједно са Андроном Михалковим-Кончаловским – сценарије за „Славе љубави“ и „Седми меци“. Предвиђајући нови сусрет читалаца Јуности и Фридриха Горенштајна, вреди се присетити и прелистати десет часописних страница те исте, већ давне, дебитантске приче – реч је о дечаку чија је мајка умрла на путу. Туга, хладна равнодушност, гнев, људска несебичност и доброта спојили су се у његовом срцу; све што ти живот не дозвољава да пропустиш. И не можете зауставити воз или покупити друге пратиоце. Немогуће је променити судбину, која није узалуд на тесту наше храбрости и достојанства. Пред нама је дуг пут и раздвајање које ће све ујединити. Н. Злотников